Ziveti kao Spurina

Gaj Plinije pozdravlja svoga Kalvizija Rufa

1. Ne znam da li sam ikada u zivotu doziveo nesto tako prijatno kao prilikom svoje nedavne posete Spurini, i ja zaista ne bih zeleo ni na koga drugoga da se ugledam u svojoj starosti, ako mi bude sudjeno da tako dugo pozivim, jer nemoguce je coveku da zamisli jedan lepse sredjeni zivot. 2. Sredjen zivot, narocito ako su u pitanju stari ljudi, u meni izaziva isto zadovoljstvo kao i utvrdjene putanje zvezda. Mladim ljudima na neki nacin dolikuje izvesna neurednost i ne moze im se zameriti ako su ponesto nespretni, ali stariji ljudi treba da vode miran i uredan zivot, jer njihovo vreme ucestvovanja u javnim sluzbama proslo, a pohlepa za slavom je kod njih prava sramota. 

3. Ovoga reda se Spurina najstroze pridrzava, stavise, i male stvari, male ako se ne obavljaju svakodnevno, kod njega teku po utvrdjenom redu, da tako kazem, kruze. 4. Ujutru on ostaje jos neko vreme u krevetu i radi, u osam casova zatrazi obucu i seta oko tri hiljade koraka i pri tom ne vezba duh u manjoj meri nego telo. ako su tu prisutni jos i prijatelji, onda se razvijaju veoma ozbiljni razgovori; ako ih nema, onda cita knjige, a ponekad, i kad su mu prijatelji prisutni, cini to sam, pod uslovom da mu ne prigovaraju i ne zameraju. 5. Posle setnje sedne i ponovo uzima knjigu u ruke, ili, ako mu je milije, razgovara. Ubrzo zatim sedne u kola i sa sobom povede i svoju zenu, dostojnu da bude primer zbog izvanrednih osobina, ili nekoga od svojih prijatelja, kao sto je pre neki dan poveo mene. 6. Kako je divno, kako prijatno kad se covek nalazi u    njegovom drustvu ! Koliko razgovora kakve su vodili nasi stari ! O kakvim junackim i plemenitim delima velikih ljudi mozes da slusas 1 Kakve samo pouke mozes da primis 1 A pri svemu tome on je toliko skroman i nikako ne zeli da izgleda kao da nekome deli savete 1 7. Posto je kolima presao sedam hiljada koraka, on ponovo predje peske jos hiljadu koraka, zatim se opet malo odmori ili vrati radu u svojoj radnoj sobi. Jer, on i pise, i to na oba jezika - na grckom i na latinskom - i pise lirske, veoma ucene pesme; one se isticu svojom ljupkoscu, duhovitoscu i otmenoscu, a njihovu uzvisenu lepotu uvecava jos i otmenost licnosti koja ih pise. 8. Kad se objavi vreme kupanja (to je zimi oko devet casova, a leti oko osam), on se seta nag po suncu ako nema vetra. Posle toga igra se loptom i istrajno, jer i ovom vrstom vezbanja bori se protiv starosti. Posto se okupao, seda za sto, ali ne pocinje odmah da jede; u medjuvremenu slusa nekoga koji mu cita i to samo nesto sto odmara i sto je prijatnije. Za sve to vreme njegovi prijatelji mogu da rade to isto ili nesto drugo sto vise vole. 9. Zatim se servira dobar, ali jednostavan rucak na sudovima od cistoga starog srebra. Upotrebljavaju se i korintski sudovi, u kojima on uziva ali nije u njih zaljubljen. Cesto se na rucku nalaze i komicari, da bi se prijatna jela mogla zaciniti i duhovitim zabavama. Cesto to oduzme i deo noci, narocito leti, i to nikome ne traje suvise dugo, jer gozba tako prijatno traje. 10. Zbog toga su kod njega ostrina sluha i snaga vida i posle swdamdeset sedme godine neostecene, ocuvane, i zato je njegovo telo jos uvek pokretno i zivo, a od starosti pripada mu jedino mudrost.

11. Eto za kakvim zivotom ja zudim i kako ga zamisljam, i zeljno cu poceti tako da zivim cim mi godine budu to savetovale i dozvolile da truba zasvira povlacenje. A dotle me pritiskuje hiljadu poslova u kojima mi utehu i primer pruza ovaj isti Spurina. 12. Jer i on je, takodje, kao sto je to zahtevala i njegova cast, ispunio svoju duznost - vodjenje sudskih poslova, upravljanje provincijama i mnogim drugim poslovima, zbog kojih je zasluzio ovaj odmor. Zato i ja zamisljam isti takav zivotni put  i odredjujem sebi isti cilj i to ti vec sad tvrdim svojom recju. A ako budes video da sam presao preko cilja, ti me pozovi na odgovornost na osnovu ovog pisma i naredi mi da se povucem, buduci da ne bih hteo da budem optuzen za lenjost. Budi mi zdravo !

* Vestricije Spurina (Vestricius Spurina) bio je drzavnik i politicar; ziveo je preko 75 godina - od oko 24. godine nove ere- te je tako bio svedok vladavini cak petnaest careva, od kojih je car Nerva odlucio da mu ukaze posebnu pocast time sto je naredio da mu se podigne trijumfalna statua.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]

Laurentinum : Plinijeva villa rustica

U ovom pismu s kraja 1. veka nove ere, Gaj Plinije Mladji pise svome dobrom prijatelju Galu o vili u Laurentinu; smatra se da je ovo najpotpuniji literarni prikaz jedne seoske kuce/vile (villa rustica) bogatijeg Rimljanina. Na zalost, ova Plinijeva vila nije ocuvana niti je sa sigurnoscu utvrdjeno gde se nalazila - crtezi koje cu staviti uz tekst samo su pokusaji njene rekonstrukcije po Plinijevim opisima iz ovog pisma. Dakle, ono sto sledi je veoma detaljan opis vile koju je Plinije Mladji narocito voleo ali koja nije bila jedina njegova vila - imao je, na primer, jos jednu seosku vilu u Toskani. Iz ovih opisa moze se naslutiti karakter Gajev koji je moze se reci skroman za jednog Rimljanina : nema opisa luksuznog namestaja i predmeta, umetnickih dela, skulptura, zidnih slika i slicnoga, dok mnogo polaze, reklo bi se, na prirodu i mir. 

Gaj Plinije pozdravlja svoga dragog Gala

1. Cudis se sto mi takvu radost stvara moj Laurentin, ili , ako tako vise volis, moj Laurens. Prestaces da se cudis kada budes upoznao udobnosti moje vile, izvanredan polozaj i prostranu obalu. 2. Imanje je udaljeno sedamnaest hiljada koraka od grada, tako da posle obavljenih poslova mozes tamo da provodis noc, a da ne ubrzavas niti da prekidas svoje dnevne poslove. Pristup ne osigurava  samo jedan put : i put za Laurentin i put za Ostiju idu u istom pravcu, ali moras jedan drum ostaviti kod cetrnaestog miljokaza, a drugi kod jedanestog. Kojim god putem dosao, sporedni put na koji se nailazi donekle je peskovit i prilicno tegoban ako se vozis kolima, dok je veoma kratak i prijatan kada njime jases. 3. Pogled je sa obe strane veoma raznolik, jer katkada  se put suzava, dok prolazi kroz sume, zatim se ponovo siri i otvara preko prostranih livada, gde pasu mnogobrojna stada ovaca i goveda i konja, koje su zimi spustili sa planine da bi sada uzivali u prolecnoj toploti. 

4. Vila je dovoljno prostrana za moje potrebe i njeno odrzavanje ne kosta mnogo. U prednjem delu nalazi se atrijum, ne bogzna kako sjajan, ali nije ni ruzan, zatim dolazi trem u obliku slova D, koji okruzuje jedno malo ali prijatno dvoriste. To je izvanredna zastita od loseg vremena, zaklonjeno je prozorima i jos vise strehom koja ga nadvisuje. 5. Prema njegovoj sredini nalazi se jedna svetla dvorana, zatim trpezarija, koja je zaista izvanredna, i ona izlazi na morsku obalu, i, kad god africki vetar natera talase ovamo, pena velikih talasa, koji su vec izgubili svoju snagu, pomalo je vlazi. svuda, s obe strane, nalaze se dvokrilna vrata i prozori, tako da napred i sa strane izgleda kao da je okrenuta moru sa tri strane; a sa zadnje strane dozvoljava da se vidi unutrasnja dvorana, dok trem, unutrasnje dvoriste i ponovo trem, zatim atrijum, otvaraju vidik na sume i na udaljene planine. 

6. s leve strane, i malo povucena od mora, nalazi se velika spavaca soba, zatim jos jedna, nesto manja, koja propusta jutarnje zrake sunca kroz jedan prozor, dok drugi prozor propusta poslednje vecernje zrake, i sa toga prozora pruza se lep pogled na more koje je ispod njega , ali na malo sigurnijem rastojanju. 7. Tamo gde ova soba i trpezarija zahvataju ugao nalazi se jedno mesto koje prima i pojacava toplotu sunca. Ovo je zimsko boraviste mojih ljudi i predstavlja ujedno i vezbaonicu. Tu se ne cuje nikakav vetar, osim onih vetrova sto donose kisne oblake i prekrivaju nebo, ali ne cine manje prijatnim ovo mesto. 8. Na tom uglu se nalazi jos jedna dvorana, okrugla, koja nudi suncu sve svoje prozore. Na jednom zidu je ugradjen orman u kome su smestene knjige koje nisu za citanje nego za proucavanje. 9. Zatim dolazi mala spavaca soba odvojena od prethodne jednim prolazom koji ima pod kroz koji prolazi vrela para i ujednaceno je zagreva. Ostatak zgrade sa ove strane ima odeljenje koja koriste moji robovi i oslobodjenici, ali je veci deo tih soba dovoljno pristojan i pogodan da mogu primiti i goste. 

10. Na drugoj strani centralnog dela nalazi se veoma otmena spavaca odaja, zatim je tu i druga otmena i velika spavaca soba i trpezarija osrednje velicine sa puno sunca ciji se zraci  odbijaju od mora; pozadi je jos jedna odaja za spavanje sa predsobljem, dovoljno visoka da bi mogla leti biti hladna, a zimi zaklonjena, jer je zasticena od svih vetrova. Slicnu sobu i predsoblje deli samo jedan zid. 11. Posle toga se redjaju kupatila : hladno kupatilo je veliko i prostrano, i uz njegove zidove nalaze se bazeni za kupanje, veoma prostrani, tako da pomisljas da je more sasvim blizu. Zatim je tu odaja za mazanje uljem, pa hipokaust - prostorija za zagrevanje i predsoblje za kupatilo, onda dve sobe za odmaranje, sa lepim ukrasima u jednostavnom stilu; odatle se ulazi u prijatno zagrejano plivaliste, odakle plivaci mogu da vide more. 12. Nedaleko odatle nalazi se dvoriste gde se igra loptom i koje u potpunosti zagreva sunce na zalasku. Tu se sad podize kula, koja ima dve dnevne sobe u prizemlju i dve na prvom spratu, kao i trpezariju u kojoj se sluzi vecera; odavde se vidi more nadaleko, zatim obala i sve lepe vile na njoj. 13. Postoji jos jedna kula, i u njoj se nalazi spavaca soba koja prima suncane zrake i na izlasku i na zalasku sunca; ispod te sobe nalazi se prostran podrum i zitnica; a dole je trpezarija do koje dopire samo sum talasa sa uzburkanog mora, pa i to tek kao slab odjek koji se jedva cuje; okrenuta je basti i setalistu koje se pruza oko nje.

14. Svuda oko setalista raste simsir, a tamo gde nema simsira ima ruzmarina; (simsir bujno napreduje na mestima gde je zasticen zgradama, ali se odmah osusi ako je izlozen vetrovima i slanoj vodi, pa makar i na vecoj daljini). 15. Unutar samih staza za setnju nalazi se mlada i senovita pergola gde je zemlja meka i ugiba se cak i ispod bosih nogu. Sam vrt je prosto prekriven stablima dudova i smokava, drvecem sto lepo uspeva na tom zemljistu koje nimalo ne pogoduje drugom drvecu. S te strane trpezarije, koja je okrenuta od mora, moze se videti sve to sto nije nimalo manje privlacno od mora. A sa prozora dveju soba koje se nalaze pozadi moze se videti ulaz u kucu i jos jedna basta zasadjena lepim povrcem.

16. Ovde se nalazi zasvodjena galerija, priblizno velicine javne zgrade. Ona ima prozore s obe strane, ali ih je vise okrenutih moru, a prema vrtu ih je dva puta manje. Svi ovi prozori su otvoreni, ako je dan lep i bez vetra; a ako je vreme vetrovito, otvoreni su samo oni sa strane s koje ne duva vetar. 17. Napred je terasa puna mirisnih ljubicica. Zatvorena galerija jaca suncevu toplotu koja ulazi unutra i kao sto u sebi zadrzava sunceve zrake, tako odbija severni vetar, pa je s prednje strane gotovo isto tako toplo kao sto je sa zadnje strane uvek hladovina. Na slican nacin ova galerija zadrzava i jugozapadni africki vetar, i tako lomi i iscrpljuje snagu vetrova sa suprotnih strana. Zato je tamo prijatno zimi, ali je mnogo prijatnije leti. 18. Jer je terasa hladna ujutru, a staza i blizi deo baste posle podne, buduci da je senka kraca ili duza s jedne ili sa druge strane, dok dan biva duzi ili postaje kraci. 19. A u samu galeriju, naravno, sunce uopste ne dopire u vreme kad "zvezda" udari u vrh krova. Pored toga otvoreni prozori na galeriji omogucuju strujanje povatarca sa zapada, te tako sam vazduh nikad nije zagusljiv i ustajao.

20. Na kraju terase, galerije i baste nalazi se nekoliko odaja koje ja stvarno najvise volim; sam sam ih sagradio. Medju njima je jedna suncana sobica, koja ima s jedne strane terasu, sa druge more, a sunce sa obe strane. Tu je jos jedna soba sa vratima koja vode na trem i sa prozorom okrenutim prema moru. 21. Preko puta srednjeg zida nalazi se jedan predivan alkov koji se moze otvoriti prema sobi tako sto se pomere okna i zavese, ili se moze odvojiti od nje, ako se vrata zatvore i zavese spuste. Buduci da je prostorija dovoljna da primi jedan lezaj i dve stolice, a ispod nje lezi more, pozadi se nalaze susedne vile, a jos dalje je suma, sve se to moze lepo gledati pojedinacno kroz jedan prozor ili zajedno kroz sve prozore. 22. Pored te prostorije nalazi se odaja za spavanje. Tu ne dopiru ni glasovi posluge, ni sum mora, ni buka vetrova, ni sevanja munje, izuzev dnevne svetlosti ako su prozori otvoreni. Ova duboka tisina vlada tamo zbog toga sto se izmedju zida u toj sobi i baste nalazi hodnik u cijem praznom prostoru mora svaki sum, svaki glas da se ugasi. 23. Pored spavace sobe nalazi se malo loziste koje se lozi spolja i ima uzak otvor, kroz koji se propusta ili zadrzava toplota, prema tome koliko se zeli. Zatim  je tu jos jedna soba sa predsobljem. Obe prostorije okrenute su suncu koje ih svojim zracima odmah ispuni cim se rodi, i ostane u njima i preko podne, mada tada u sobe usijava koso. 24. I kad zazelim da se povucem u tu bastensku kucicu, cini mi se da sam udaljen od svega; prilikom saturnalija osecam se najbolje bas ovde, onda kad u svim ostalim odajama odjekuje zivost praznicnih dana i veseli poklici. Tada ne smetam ni ja svojim ljudima, dok se zabavljaju , niti me oni svojom larmom i vikom ometaju, dok se bavim svojim studijama.

25. Ovim preimucstvima i ovim ugodnostima nedostaje tekuca voda, ali bunara i kladenaca koji izbijaju iz zemlje ima koliko te je volja. Uopste, sama priroda i sam polozaj obale predstavljaju nesto izvanredno. Svuda, gde god samo malo pocnes da kopas, pojavi se voda, i to cista voda, bez slanog ukusa i neiskvarena, mada je more tako blizu. 26. Obliznje sume daju drva koliko mi treba, a grad Ostija nas snabdeva svim ostalim sto nam je potrebn. Ima i jedna varosica, od koje me odvaja samo jedna kuca, koja moze zadovoljiti onoga koji nema velike prohteve; tu postoje, kao velika pogodnost, tri kupatila, koja se mogu uzeti pod najam, ako nas nas iznenadni dolazak ili suvise kratkotrajan boravak sprecavaju da zagrejemo kupatilo kod svoje kuce.

27. Samu obalu krase cas krovovi vila, cas opet pojedinacne zgrade, tako da i sa mora i sa obale sve to izgleda kao citav niz gradova. Obala je ponekad meka, kad je more mirno, ali cesce ocvrsne, jer u tle stalno udaraju morski talasi. 28. More bas ne obiluje ribama koje bi imale neku vrednost, ali tu ima izvrsnih morskih listova platusa i izvanrednih skoljki. A moja kuca sama me snabdeva svim proizvodima primorja, u prvom redu mlekom, jer tu se skupljaju stada koja se vracaju sa pasnjaka kad god traze vodu i hladovinu.

29. Zar mi sad ne verujes da ja iz sasvim opravdanih razloga zivim ovde na svom imanju i da mi ono predstavlja najmilije mesto za uzivanje ? Ti si isuvise vezan za grad, osim ako za tim ne zudis. I kamo srece da tako sto stvarno zelis ! Da bi pored tolikih i takvih cari moje male vile dobile jos jednu, i to najvecu potvrdu, trebalo bi da ti budes njen gost. Budi mi zdravo !

Gaj Plinije pozdravlja dragog Septicija Klara

1. Je li, ti obecavas da ces doci na rucak, a ne dolazis ! Jos uvek vazi odluka : do poslednje pare ces mi isplatiti troskove, a oni nisu bas tako mali ! 2. Za svakog gosta bila je pripremljena po glavica salate, po tri puza, po dva jajeta, jelo od pira sa medovinom i rashladjeno snegom (jer i to ces platiti, stavise, narocito to, posto je nestalo odmah sa stola), masline, krastavci, luk i hiljadu drugih gurmanluka. Slusao bi i komicara, umetnika recitatora ili sviraca, ili sve odjednom, posto znas da sam vrlo siroke ruke. 3. A tebi su bogzna kod koga bile milije ostrige, svinjske materice, morski jezevi, i igracice iz Gadesa.

Bices kaznjen, a kako necu jos da ti kazem. Nisi postupio lepo : malo si se poigrao sa mnom, ali ne samo sa mnom, nego i sam sa sobom. Kako bismo se samo salili, smejali, i koliko bismo naucili ! 4. Kod mnogih mozes rucati bogatije, ali nigde veselije, jednostavnije slobodnije. Uostalom, pokusaj, i ako posle toga ne budes odbijao sve druge pozive, ne moras prihvatiti ni moje. Ostaj mi zdravo !

* Septicije Klar bio je visoki drzavni funkcioner, komandant pretorijanaca - sve dok ga Hadrijan sa ovog mesta nije smenio zbog nedolicnog ponasanja prema carici Sabini - i Plinijev blizak prijatelj.