Ziveti kao Spurina

Gaj Plinije pozdravlja svoga Kalvizija Rufa

1. Ne znam da li sam ikada u zivotu doziveo nesto tako prijatno kao prilikom svoje nedavne posete Spurini, i ja zaista ne bih zeleo ni na koga drugoga da se ugledam u svojoj starosti, ako mi bude sudjeno da tako dugo pozivim, jer nemoguce je coveku da zamisli jedan lepse sredjeni zivot. 2. Sredjen zivot, narocito ako su u pitanju stari ljudi, u meni izaziva isto zadovoljstvo kao i utvrdjene putanje zvezda. Mladim ljudima na neki nacin dolikuje izvesna neurednost i ne moze im se zameriti ako su ponesto nespretni, ali stariji ljudi treba da vode miran i uredan zivot, jer njihovo vreme ucestvovanja u javnim sluzbama proslo, a pohlepa za slavom je kod njih prava sramota. 

3. Ovoga reda se Spurina najstroze pridrzava, stavise, i male stvari, male ako se ne obavljaju svakodnevno, kod njega teku po utvrdjenom redu, da tako kazem, kruze. 4. Ujutru on ostaje jos neko vreme u krevetu i radi, u osam casova zatrazi obucu i seta oko tri hiljade koraka i pri tom ne vezba duh u manjoj meri nego telo. ako su tu prisutni jos i prijatelji, onda se razvijaju veoma ozbiljni razgovori; ako ih nema, onda cita knjige, a ponekad, i kad su mu prijatelji prisutni, cini to sam, pod uslovom da mu ne prigovaraju i ne zameraju. 5. Posle setnje sedne i ponovo uzima knjigu u ruke, ili, ako mu je milije, razgovara. Ubrzo zatim sedne u kola i sa sobom povede i svoju zenu, dostojnu da bude primer zbog izvanrednih osobina, ili nekoga od svojih prijatelja, kao sto je pre neki dan poveo mene. 6. Kako je divno, kako prijatno kad se covek nalazi u    njegovom drustvu ! Koliko razgovora kakve su vodili nasi stari ! O kakvim junackim i plemenitim delima velikih ljudi mozes da slusas 1 Kakve samo pouke mozes da primis 1 A pri svemu tome on je toliko skroman i nikako ne zeli da izgleda kao da nekome deli savete 1 7. Posto je kolima presao sedam hiljada koraka, on ponovo predje peske jos hiljadu koraka, zatim se opet malo odmori ili vrati radu u svojoj radnoj sobi. Jer, on i pise, i to na oba jezika - na grckom i na latinskom - i pise lirske, veoma ucene pesme; one se isticu svojom ljupkoscu, duhovitoscu i otmenoscu, a njihovu uzvisenu lepotu uvecava jos i otmenost licnosti koja ih pise. 8. Kad se objavi vreme kupanja (to je zimi oko devet casova, a leti oko osam), on se seta nag po suncu ako nema vetra. Posle toga igra se loptom i istrajno, jer i ovom vrstom vezbanja bori se protiv starosti. Posto se okupao, seda za sto, ali ne pocinje odmah da jede; u medjuvremenu slusa nekoga koji mu cita i to samo nesto sto odmara i sto je prijatnije. Za sve to vreme njegovi prijatelji mogu da rade to isto ili nesto drugo sto vise vole. 9. Zatim se servira dobar, ali jednostavan rucak na sudovima od cistoga starog srebra. Upotrebljavaju se i korintski sudovi, u kojima on uziva ali nije u njih zaljubljen. Cesto se na rucku nalaze i komicari, da bi se prijatna jela mogla zaciniti i duhovitim zabavama. Cesto to oduzme i deo noci, narocito leti, i to nikome ne traje suvise dugo, jer gozba tako prijatno traje. 10. Zbog toga su kod njega ostrina sluha i snaga vida i posle swdamdeset sedme godine neostecene, ocuvane, i zato je njegovo telo jos uvek pokretno i zivo, a od starosti pripada mu jedino mudrost.

11. Eto za kakvim zivotom ja zudim i kako ga zamisljam, i zeljno cu poceti tako da zivim cim mi godine budu to savetovale i dozvolile da truba zasvira povlacenje. A dotle me pritiskuje hiljadu poslova u kojima mi utehu i primer pruza ovaj isti Spurina. 12. Jer i on je, takodje, kao sto je to zahtevala i njegova cast, ispunio svoju duznost - vodjenje sudskih poslova, upravljanje provincijama i mnogim drugim poslovima, zbog kojih je zasluzio ovaj odmor. Zato i ja zamisljam isti takav zivotni put  i odredjujem sebi isti cilj i to ti vec sad tvrdim svojom recju. A ako budes video da sam presao preko cilja, ti me pozovi na odgovornost na osnovu ovog pisma i naredi mi da se povucem, buduci da ne bih hteo da budem optuzen za lenjost. Budi mi zdravo !

* Vestricije Spurina (Vestricius Spurina) bio je drzavnik i politicar; ziveo je preko 75 godina - od oko 24. godine nove ere- te je tako bio svedok vladavini cak petnaest careva, od kojih je car Nerva odlucio da mu ukaze posebnu pocast time sto je naredio da mu se podigne trijumfalna statua.

[freske su iz malog mauzoleja S. Statilija Taura, sada u Nacionalnom muzeju Rima]